Nacionalni program

Nacionalni program

Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije predstavlja strateški dokument Vlade Srbije koji sadrži 68 mera (grupisanih u četiri oblasti) za suzbijanje sive ekonomije, jednog od najvećih problema srpske ekonomije.

Uspešna realizacija Nacionalnog programa svela bi obim sive ekonomije u Srbiji na nivo proseka zemalja centralne i istočne Evrope u trenutku njihovog pristupanja Evropskoj uniji. Takođe se procenjuje da bi primena mera Nacionalnog programa trebalo da doprinese vraćanju više od milijarde evra u legalne tokove u narednih pet godina.

Uspeh Programa biće meren putem tri indikatora – smanjenje obima sive zone sa 30,1 na 26,7% BDP-a, smanjenje PDV jaza sa 25,1 na 20%, kao i smanjenje učešća neformalne zaposlenosti u ukupnoj zaposlenosti sa 24 na 17%.

Kako se pripremao Nacionalni program

Kako se jedino planiranjem i sprovođenjem sistemskih rešenja može uticati na dugoročno smanjenje sive ekonomije i njenih posledica, Vlada Srbije, u decembru 2014, na inicijativu NALED-a i kompanija okupljenih u Savez za fer konkurenciju (FCA), a uz podršku USAID-a, formira Stručnu grupu i Koordinaciono telo za usmeravanje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije, sa zadatkom da osmisle strateški pristup u rešavanju problema nelegalnog poslovanja i nelojalne konkurencije.

Od 15. januara do 15. maja 2015. kreiran je Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije. Doprinos pripremi programa dalo je više od 100 predstavnika javnog i privatnog sektora, organizacija civilnog društva i relevantnih stručnjaka, okupljenih u Stručnoj grupi za suzbijanje sive ekonomije. Program prati Akcioni plan za sprovođenje, koji daje detaljan pregled aktivnosti, učesnika, nosilaca mera i očekivanih efekata.

U procesu izrade krenulo se od analize trenutnog stanja, utvrđivanja uzroka i posledica sive ekonomije, preko pregleda dosad sprovedenih aktivnosti državnih organa na suzbijanju pojavnih oblika, da bi se došlo do ciljeva i mera koje je potrebno preduzeti.

Suzbijanje sive ekonomije predstavlja važan korak u uspostavljanju predvidivog i stabilnog poslovnog okruženja i ravnopravne tržišne utakmice. To nije posao niti nadležnost samo jedne institucije i zahteva koordinisane napore javne uprave i učesnika na tržištu.