Истраживање ставова привреде о сивој економији 2023
Сива економија у Србији 2022.
Нова сазнања о обиму и структури сиве економије
Истраживање ставова грађана о сивој економији 2020
Анализа обима сиве економије у Србији 2017
Резиме анализе обима сиве економије у Србији 2017
Студија о сивој економији 2013
Последња анализа о обиму сиве економије у Србији коју је НАЛЕД спровео уз подршку Немачке развојне сарадње показала је да је обим сиве економије смањен у претходних пет година међу регистрованом привредом са 14,9 на 11,7% БДП-а. Реч је о суми од чак 6,5 милијарди евра, колико предузећа годишње обрну захваљујући непријављивању запослених, исплати дела плата на руке и скривању профита. Зато су додатне мере, пре свега усвајање новог Програма за сузбијање сиве економије, неопходне у решавању једног од највећих економских изазова.
Процене су да је свако четврто предузеће укључено у сиву економију, док је пре пет година то било свако треће. Ангажовање радника на црно и исплата дела плате на руке и даље су кључни елементи сиве економије и од 100 динара које фирме зараде у сивој зони, 64 стекну на овај начин, а 36 динара од непријављивања профита.
Делатност која је најпорознија на појаву сиве економије је грађевинарство где је свако пето предузеће у сивој зони (као и у прерађивачкој индустрији) и чак 13% радника неформално ангажовано (на другом месту је пољопривреда). У целокупној легалној привреди удео запослених на црно опао је са 11 на 8,5% у протеклих пет година и број неформално ангажованих радника смањен је за 200.000 што је још једна потврда пада сиве зоне.
Већу склоност ка активностима сиве економије имају предузећа и предузетници који су покренули бизнис пре највише три године, предузећа са повезаним лицима и фирме без запослених. Знатно је повећана вероватноћа да ће фирме која су у финансијским тешкоћама да посегну ка сивој економији.
Имајући у виду да ниједна методологија у свету не успева да 100% прецизно измери сиву економију, НАЛЕД је у циљу обезбеђивања што веће поузданости налаза, проценио обим сиве економије и по другом, монетарном методу, који поред легалне прати и део финансијских токова у нерегистрованој привреди. И налази ове студије показали су тренд пада сиве зоне - са 22,2 на 20,1% БДП-а у протеклих пет година. Према студији, заједно са тзв. црном економијом, вредност пословања мимо прописа достиже готово 11 милијарди евра.
Осим доношења новог Програма за сузбијање сиве економије, важне мере биле би и јачање капацитета Инспектората за рад и сузбијање неформалног рада, подршка развоју безготовинских плаћања, прецизније усмеравање контрола на ризичне фирме, јачање пореске културе грађана и привреде и даље унапређење макроекономског и регулаторног амбијента.
Да развој безготовинске економије позитивно утиче на смањење сиве зоне, показала је студија „Утицај раста безготовинског плаћања на сиву економију“. Подаци откривају да је и по броју картица по глави становника и по вредности безготовинских трансакција, Србија на пола пута од земаља централне и источне Европе, а да је за две трећине слабија од развијених држава ЕУ.
Уколико би повећала безготовинску економију на ниво просека земаља централне и источне Европе, Србија би могла да смањи обим сиве зоне за 3,4% БДП-а односно повећала би пореске приходе за око 700 милиона евра годишње. Процена студије је да би за то било потребно шест до седам година.
Да би постигли ове резултате, постоје јаки аргументи да влада размотри свеобухватан програм подстицаја који може да подразумева регулаторне мере, правила и ограничења готовинских и безготовинских плаћања, фискалне мере као што су рецимо добро циљане субвенције или пореске олакшице, али и едукативне акције за грађане о значају развоја безготовинске економије.
Ове две студије о обиму сиве економије, као и студија о утицају безготовинских плаћања реализоване у оквиру Националне иницијативе за безготовинско плаћање – Бољи начин. Иницијатива подржава активности Владе Републике Србије на сузбијању сиве економије. Пројекат је помогао израду нацрта новог програма за сузбијање сиве економије до 2025. за чију се припрему користе и ове три студије.
Иницијатива Бољи начин је заједнички пројекат Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH и компанија Masrercard и Visa, који се спроводи под окриљем develoPPP програма Немачког савезног министарства за економску сарадњу и развој (BMZ) у сарадњи са НАЛЕДом и Министарством финансија Републике Србије.
