Najčešća pitanja i odgovori

Za više informacija možete se obratiti kontakt centru na adresu startujlegalno@naled.rs.

1. Kada počinje da se primenjuje mera poreskog oslobođenja za početnike u poslovanju?

Mera oslobođenja početnika u poslovanju od plaćanja poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u prvoj godini poslovanja počinje da se primenjuje od prvog oktobra 2018.

2. Ko može da bude korisnik mere?

Meru mogu da koriste novoosnovana privredna društva ili preduzetnici u režimu isplate lične zarade, za sebe i najviše 9 zaposlenih koji ispunjavaju sledeće uslove?

  • Da su u proteklih najviše godinu dana završili srednju školu ili fakulte
  • Da su duže od šest meseci na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanja

3. Koji su uslovi za korišćenje mere?

Uslov za korišćenje mere je da godišnja zarada svakog od zaposlenih u režimu poreskog oslobođenja ne sme da prelazi iznos trostruke prosečne godišnje zarade u Srbiji. Meru poreskog oslobođenja moguće je iskoristiti samo jednom, što znači da ako je neko ostvario pravo na meru kao preduzetnik, to neće moći ponovo da učini ukoliko se regustruje kao osnivač privrednog društva.

4. Da li meru mogu da koriste preduzetnici u režimu lične zarade i osnivači privrednog društva ukoliko su radnju i firmu osnovali pre 1. oktobra 2018?

Pravo na poresko oslobođenje početnika u poslovanju može da ostvari osnivač privrednog društva, odnosno preduzetnik u režimu lične zarade, koji su firmu ili radnju osnovali počev od 1. oktobra 2018. To znači da ukoliko su privredno društvo, odnosno preduzetnik,  registrovani pre navedenog datuma, ne ispunjavaju uslove za korišćenje navedene olakšice.

5. Da li preduzetnik poljoprivrednik i preduzetnik paušalac imaju pravo na olakšicu?

Po članu 33a stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana samo preduzetnik i preduzetnik poljoprivrednik se mogu opredeliti na ličnu zaradu. Imajući ovo u vidu, pravo na oslobođenje od plaćanja poreza i doprinosa po osnovu lične zarade imaju poslodavci - novoosnovani preduzetnik i preduzetnik poljoprivrednik koji su se opredelili za isplatu lične zarade. Meru poreskog oslobođenja ne mogu koristiti preduzetnici paušalci.

6. Od kog datuma za novoosnovanog poslodavca teče period od 12 meseci: datum registracije, datum osnivanja, datum prijave kod Poreske uprave ili neki drugi datum?

Odredbom člana 83. Stav 1. Zakona o privrednim društvima (ZPD) propisano je da fizičko lice stiče svojstvo preduzetnika upisom u registar privrednih subjekata. Članom 88. st 3. ZPD, koji se primenjuje od 01.10.2018, propisano je da preduzetnik može da se registruje, s tim da početak obavljanja delatnosti može da registruje i naknadno. Imajući u vidu da preduzetnik može da počne da ostvaruje prihode tek nakon registracije početka obavljanja delatnosti (član 32. stav 1. ZPDG), za datum početka korišćenje olakšice uzima se dan početka obavljanja delatnosti (što može biti i sa danom upisa u Registar ili naknadno u skladu sa ZPD).

7. Da li svi novozaposleni moraju da ispunjavaju uslove da bi ostvarili pravo na poresko oslobođenje?

Poslodavac koji ostvaruje pravo na poresko oslobođenje može da bude oslobođen plaćanja poreza i doprinosa za sebe i najviše 9 novozaposlenih ukoliko svako od njih ispunjava uslove za korišćenje mere. Za sve ostale zaposlene koji ne ispunjavaju uslove, on redovno izmiruje obaveze plaćanja poreza i doprinosa.

8. Da li poslodavac ima pravo da za sve novozaposlene bude oslobođen plaćanja poreza i doprinosa u periodu od 12 meseci?

Pravo na poresko oslobođenje važi u periodu od 12 meseci od trenutka registracije obavljanja delatnosti. To znači da ukoliko poslodavac zaposli radnika nakon šest meseci, ima pravo da u narednih šest meseci bude oslobođen plaćanja poreza i doprinosa za svog radnika. U trenutku kad prestaje pravo za osnivača, prestaje da važi i za sve njegove zaposlene.

9. Ako poslodavac ugasi privredno društvo/radnju posle 12 meseci, pa ponovo registruje novo, da li opet može da koristi olakšice?

Lice koje je osnivač, odnosno preduzetnik može da ostvari pravo na poreske olakšice samo jednom i to u svojstvu ili kao osnivač ili kao preduzetnik (član 21đ, stav 6. ZPDG).

10. Poslodavac (osnivač privrednog društva/preduzetnik) obavezan je da prijavi sebe i 9 zaposlenih u CROSO. S obzirom na to da je oslobođen plaćanja doprinosa, šta se dešava sa zdravstvenim osiguranjem zaposlenih?

Osnivači i ostali zaposleni koji koriste olakšicu ostvaruju pravo na zdravstveno osiguranje, a plaćanje penzijsko-invalidskog osiguranja je fakultativno u periodu trajanja olakšice.

11. Da li se ograničenje od 9 novozaposlenih odnosi i na broj osnivača pravnog lica koji zasnivaju radni odnos u tom pravnom licu?

Ograničenje se odnosi samo na lica koja su novozaposlena kod poslodavca, a nisu osnivači. Broj osnivača koji zasnuju radni odnos u sopstvenom novoosnovanom privrednom društvu nije ograničen.

12. Da li član privrednog društva (PD) koji je zasnovao radni odnos u PD ima pravo na olakšicu?

Pravo na olakšicu po pravilima za osnivača društva može da se ostvari samo za lice koje je osnivač privrednog društva, a ne i za lice koje naknadno pristupi društvu u svojstvu člana. U pogledu lica koje kasnije pristupi društvu u svojstvu člana društva, pravo na olakšicu može da  se ostvari samo kao i za ostala novozaposlena lica, u kom slučaju se i član koji je naknadno pristupio društvu uračunava u broj od 9 novozaposlenih.

13. Da li nove poreske olakšice mogu koristiti povezana pravna lica?

Kako je osnov za korišćenje poreskog oslobođenja ispunjenost uslova koji su propisani članom 21đ Zakona o porezu na dohodak građana, povezana lica mogu da koriste poresko oslobođenje ukoliko ispune te uslove.

14. Da li postoje ograničenja pri korišćenju poreske olakšice ukoliko je jedan od osnivača i zaposlen u privrednom subjektu, a drugi nisu?

Kada je privredni subjekt – pravno lice, osnovan od strane dva lica na primer, a jedno od tih lica je zasnovalo radni odnos u istom, a drugo nije, u tom slučaju osnivači ne bi mogli da koriste navedenu olakšicu. Shodno odredbama člana 21đ ZPDG i člana 45g ZDOSO, pravo na ostvarivanje oslobođenja od plaćanja poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje može da se koristi ukoliko su osnivač, odnosno svi osnivači zasnovali radni odnos u privrednom društvu.