Већа употреба безготовинског плаћања, односно платних картица и инстант плаћања мобилним телефоном, допринела би смањивању сиве економије у Србији јер такав вид куповине чини трансакције потпуно транспарентним.
Чињеница да је плаћање обављено електронски и да новац прелази са рачуна купца на рачун продавца чини ток тих средстава видљивим што није увек случај са трансакцијама у кешу где, у случају да није издат фискални рачун, промет остаје потпуно неприметан за пореске органе. Омогућавањем плаћања картицом или инстант плаћања мобилним телефоном умањује се штета у случају одлуке трговца да не изда фискални рачун.
Поседовање ПОС терминала за пријем картица прописано је чланом 6 Закона о фискалним касама и обавезно је за компаније у неколико сектора (храна, пиће, дувански производи, гас и бензин, кућни уређаји, делови за аутомобиле, одећа, намештај, козметика и лекови). Реч је о акцизним производима и производима за којима постоји висока тражња због чега су често предмет шверца и продаје на нелегалним местима без издавања фискалног рачуна.
ПОС терминал може да поседује само уредно регистрован привредни субјект. Уређај може да се добије само преко банке и банка је та која проверава да ли трговац испуњава услове да поседује ПОС терминал. Поједине банке чак и посећују трговце како би се увериле да нема активности мимо прописа. У многим земљама се разматра могућност повезивања фискалне касе и ПОС терминала.
Фискални рачун и плаћање картицом је могуће сторнирати, али је то нешто теже у случају безготовинског система јер ће такву активност регистровати не само банка продавца већ и банка купца, као и компанија која издаје картицу (Мastercard, Visa...).
Промовисање безготовинског плаћања један је од начина да се смањи удео пасивне сиве економије, која је најзаступљенија у малопродаји (храна, пиће и дуван). Пасивна сива економија подразумева ситуације у којима једна страна, а то је потрошач, није свесна да је трансакција непријављена и да на њу није плаћен порез. Само у 2014. буџет Србије је због пасивне економије остао ускраћен за око 127 милијарди динара. Могућност једне државе да региструје непријављене трансакције и последично наплати порез, значи улагања у здравство, школство, социјална давања и друге потребе које се финансирају из буџета.
Према подацима Европске статистичке канцеларије ЕУРОСТАТ, националних банака и компаније Mastercard, Србија је на зачељу Европе по броју издатих картица и ПОС терминал у Европи, иза ње су само БиХ и Румунија. Такође, када се погледа удео безготовинских трансакција у БДП-у земље, Србија је при дну листе 31 европске земље, испред Румуније, Бугарске, БиХ и Грчке. 1
Анализа Moody’s из 2016. о утицају безготовинског плаћања на раст бруто домаћег производа у 70 националних економија показује да је, када је реч о Србији, повећана употреба електронских начина плаћања обезбедила увећање БДП-а наше земље за 230 милиона долара. Допринос повећане употребе картица огледа се и у 2.939 отворених радних места у Србији годишње, у периоду од 2011. до 2015. године.
1 ErnstYoung i Mastercard - Електронским плаћањем до смањења обима сиве економије, 2016
